.-.-.-.-.-.-.-
Sjedim sama i razmišljam..
razmišljam kuda sve ovo vodi
ali znam da mene nece odvesti nikud...
jer ovo me uništilo, uništilo dokraja,
ti si me uništio..
i nisam više sposobna ni razmišljati o tebi,
a kad mi nešto kažeš ne cujem te..
kao da si odjednom nestao iz mog života
i više te ne primjecujem.. nema te...
ali da je bar tako..
jer varam samu sebe kad kažem da mi ne znaciš ništa
jer da je to istina ne bi se osjecala ovako..
ovako jadno.. a to je samo zato što nema tebe.
i ne mogu ti opisati koliko te mrzim!
ali ta prokleta ljubav ubija mržnju
i zato mrzim i ljubav i mrzim tebe!
ali suze nisu lijek, zato ne plačem.. pogotovo ne zbog tebe..
ali place mi se, znaš?
i ne želim više glumiti da mi nisi sve
jer dobro znaš da sam te voljela, a ljubav se ne zaboravlja tako brzo..
i kako cu te uopce zaboraviti? kako?? ne znam..
ali suze nisu lijek..
i iako bi te zagrlila cvrsto kad mi kažeš da ti je žao i da me voliš,
moj jeb*ni ponos mi to ne dopušta.
znam da ti je žao, ali ne opraštam lako..
zato molim te odlazi! jer samo me muciš.. prekasno je ..
i pravit cu se i dalje da te zaboravljam, nadam se da cu jednog dana uspjeti.
ali srce zna tajnu koju ti nikad neceš saznati... volim te!
